Svet Automobila - Srbija

Danas slavimo Svetski dan baklave

Zlatna korica, nežni slojevi jufke i aromatičan sirup čine baklavu iskustvom koje se pamti dugo nakon prvog zalogaja.

Ovaj neodoljivi desert prešao je kulturne i geografske granice. Zahvaljujući velikom izvozu iz Turske i sve većem broju turskih poslastičarnica širom sveta, baklava danas osvaja nepca od Amerike do Japana. Redovi pred ovim poslastičarnicama, koje vode iskusni turski majstori, govore sami za sebe – ljudi su željni autentičnog ukusa i nezaboravnog iskustva.

Iako je najbolje uživati u baklavi u samoj Turskoj, Svetski dan baklave odličan je povod da se i kod nas počastimo ovim hrskavim i sočnim desertom. Bilo da ste znalac ili radoznali gurman, par zalogaja baklave može ulepšati običan dan i uneti dašak orijentalne raskoši u svakodnevicu.

Omiljeni desert

Tradicionalna baklava priprema se od čak 40 slojeva tankih kora (jufki), punjenih pistaćima ili orasima, i sve to zaslađeno aromatičnim sirupom. Hrskava spolja, sočna iznutra, vekovima osvaja nepca sladokusaca i simbolizuje raskoš turske kulinarske tradicije.

Njeni koreni sežu u osmanski period, kada su majstori u dvorskim kuhinjama razvlačili testo tanko poput latice ruže, stvarajući poslastice koje su bile simbol umeća i prestiža. Danas, baklava je univerzalni simbol gostoprimstva i slavlja, bilo da se služi uz čaj ili kafu, ili na posebnim prilikama poput venčanja i verskih praznika.

Iako se baklava danas može pronaći širom sveta, potiče iz Gazijantepa, jugoistočne pokrajine Turske, člana UNESCO-ve Mreže kreativnih gradova u oblasti gastronomije. Prava baklava zahteva umeće, strpljenje i duboko poznavanje sastojaka i upravo zbog toga, svaki zalogaj ove poslastice predstavlja mali ritual uživanja.